Imam i ja sta da pokazem

Dobro Došli !             Moji ručni radovi su deo dugogodišnje porodične             tradicije prenošene sa kolena na koleno.              Moja  baka je najstariji član porodice za kojeg             znam da se bavio ovim lepim rucnim radom.              Ona je svoja znanja prenosile na žensku decu             u familiji, a one na svoju.         Sretna sam da je moja mama imala dovoljno interesa         da nauči kako da radi zvezdice i da mene tome nauči.          Zvezdice su moja veza sa prošlošću i tradicijom.         One me uvek podsete na baku          i na to da svoje nasledstvo podelim sa svetom. Istorijat moje porodice u izradi zvezdica: Moja baka se kao i svi ljudi u to vreme jednom godišnje odmarala u banji (mislim da je to bila Vrnjačka banja). I tako je kao i sve mlade devojke nosila nešto čime bi zadivila nekog momka. Onda je to bio ručni rad. Da, da, nije smešno, nosila je heklicu, konac i lepo sa svojom drugaricom ili mamom sedela na klupi u parku i radila neku bluzu ili stolnjak. Jednog dana joj je za oko zapao rad jedne bake, prišla joj je i ostalo je lako pogoditi ... Elem kako su onda u ono doba žene vrednovane po broju ručnih radova koje poznaju, moja baka je naučila njene kćeri svemu što je znala, pa i ovom radu. Isprva su ga znale i sve sestre i tetke, ali je vremenom interesovanje opalo i ostala je samo  moja mama. Iskrena da budem i ja sam ga zaboravila dok me Moja baka 1920.godine mama nije podsetila rečima: "Ajde lepo ti da se podsetiš onog rada, jer kad ja umrem niko ti neće moći pomoći ako negde zapneš. Niko ga više ne radi". Tako ja uzeh heklicu i ... Nešto o sebi. Grad Zemun je 18 juna, davne 1963 godine bio uvećan za jednu Aleksandru. Dakle rođena sam u Zemunu, tu završila osnovnu školu, srednju, a do saobraćajnog fakulteta sam morala da putujem čak na Voždovac. U Zemunu sam se udala, u Zemunu živim, u Zemunu ... ali to je druga priča. Dakle, kad završite školovanje sledi zaposlenje. Ako ste sretne ruke brzo se zaposlite, ali ako niste ... znate šta sleduje. Ja sam,takođe, jedna od onih koji se po završetku školovanja nadala poslu i svemu što sledi: udaja, deca. Nadala se stambenom prostoru, običnom autu, normalnom letovanju i da ne nabrajam čemu sve još. Ali želje su jedno, a stvarnost sasvim nešto drugo. Od svega toga imam dobrog supruga i dva divna dečaka. Za svo to vreme pored svih kućnih poslova i pomoći suprugu ja sam se bavila starinskim ručnim radom koji je u mojoj porodici od davnina. Njime su se bavile sve one ženske osobe koje su bile odabrane i koje su se obavezale da će čuvati tajnu i nastaviti izradu "zvezdica". U svakoj generaciji jedna. Svi naši radovi su bili namenski i retko kad su prodavani. Uglavnom smo ih radili da poklonimo nekoj dragoj osobi za rođendan, za venčanja, rođenja ... Nošeni su u inostranstvo kao nešto neobično, izivorno. Nikad nismo taj rad gledale kao nešto posebno, razumljivo kad smo sa tim odrastale, to je bila naša svakodnevnica. Ali sam vremenom shvatila da moj rad treba pokazati drugima. I zato sam sad tu na raspolaganju svima onima koje zanima moj rad.                                                                                                  A sad izlozba          Proizvodi su izrađeni od Malonke ili pamucnog konca, i sastavljeni Unitas svilenim koncem.                                 Moze mali ,a moze i veliki ponco. Moze marama ...Moram reci nesto vezano za maramu.Ja imam jednu koju koristim kako  leti tako i zimi.U letnjim vecerima kad zahladi dobro dodje da se prebaci preko ramena, a zimim em sto lepo izgleda na nekom tamnom kaputu,em greje i stiti od pahulja.  Moze tunika...Haljina ...sta god Vam padne na pamet...Sve je izvodljivo ...                                     A sad malo veza Moze na teksasu,a moze i na platnu od volje Vam. Moze dugacka suknja.  A moze i kratka  Ni  stolnjaci nisu prolem....Na ovom nadstolnjaku je zemunska  kula ,koju mozete videti u svoj njenoj velicinin na Gardosu...  Jastucnice Moze i pun madjarski vez  To bi bilo sve za ovaj put.