Sta sve ova Zemlja mora na svojim plecima da nosi

Ne znam za Vas ,ali meni nikako nije jasno zašto oni koji imaju novca i moć ne troše taj isti novac na neka putovanja ili na umetnicka dela .Takođe mi nije jasno zašto svoje slobodno vreme ne upotrebe za druženje sa porodicom , unučićima .Brate slatki ,lepo uzme unuče za ruku i odvede ga u luna park ,na kupanje, uči ga da igra karte tablić ili remi,nisu loše ni domine,mice.Zar ne bi bilo lepo da dete zapamti dedu ili babu po necemu lepom .A ovako ...
Nisam lepo raspoložena i ovaj tekst nece liciti ni na sta, ali ga ipak pisem, da olakšam dušu.Ja sam niko i ništa na ovom svetu i osećam se bespomoćno.U takvoj sam situaciji da ni sama ne znam kako ce to da se zavrsi. Neko je otvorio Pandorinu kutiju, a šta će izaći ne znam.
Kad običan svet neko izvede iz normalnog zivota i kad mu neko poremeti ono malo jada za koji radi i posveti ceo svoj život eee onda je kraj.
Što su bogatiji to su poganiji, nije im dosta to što imaju...
A da zaboravila sam ,visoke skole koje su zavrsili ,cini mi se nisu zavrsili za sebe, vec da bi nekog omalovazavali ili ,Bože moj ,pokazali koliko imaju škole...A ti? Ko si ti?
Ja se nikad time nisam hvalila.Moja skola, moj fakultet, moj kurs..samo moj i niciji .Ja sam ulagala u sebe i necu to nikom da natacinjem na nos .Poštujem i crnog ciganina ,i on ''ima dušu''.I on je čovek-persona.
Treba mi rešenje za moj problem ,a moj problem je samo moj ,ala sam se zapetljal.
Zasto bogati koriste svoje bogatstvo i politicke veze za lazi,prevare i licne koristi ,a lazu da je to za sve opšte dobro?Kao mi Vas volimo, a ovamo za mandata kupuju kuce u elitnim delovima grada.Ili mi ćemo da uradimo za taj deo grada sve ,jer smo tamo rođeni ,a evo, ima od tog obećanja preko deset godina i od svega  asvaltirana je ulica samo do njegove kuce...
(nastavicu drugom prilikom ,sad mi je dosta )

Nastavljam sa mindjusama

Za neke stvari covek mora sam da se potrudi ,tj. mora sam samcijat da dodje do resenja.Tako sam i ja morala sama da ukapiram da onaj kolaz nije bas nesto narocito i da se mindjuse uopste ne vide .I evo ih u punoj velicini .

Ako mogu Indijanci mozemo i mi

 Daklem ,ni sama ne znam sta  mi bi da pocnem ovim da se bavim. 
Naime o cemu se radi , davno, davno sam trebala da se upisem na primenjenu akademiju -rekoše neki učeni ljudi:''Bilo bi dobro da odeš na odsek sitne plastike.'' Reko:''Šta Vam je to ?'' ''To ti je , srećo , nakit .'' I ja naravno, kao i svaki drugi mlad čovek ,ne poslušah te učene glave već odo u mornare . Da nije smešno ,odem ja na sobraćani fakultet ,smer rečn-pomorski.

Ali evo me tu sam ,posle dužeg lutanja shvatila sam da sam ja u stvari zaista trebala da se bavim tom sitnom plastikom .
Mogu ja da nižem raznorazne perlice na one ekserčiće ali me ovo više privlači.
Mislila sam da su ovo ''španska sela''.Vidite i sami da nisu.
I tako malko po malko nastade ovaj bli kompletić :ogrlica i minđane.

 Ove plave su pravljene po uzoru na indijanske , tj. trudila sam se da oponašam njihov način slaganja boja.
Inače sve su ovo  staklene perlice  koje se mogu naći u našim specijalizovanim prodavnicama ( pozamanterije ili prodavnicama namenjenim za one koji ozbiljno i neozbiljo prave nakit).

 Ovo veliko budžasto je broš .
Ako ne vidite dobro to je ruža sa dva lepa mala listica i sa malom zelenom drškom.
Idealno za rever na kaputu ili za neki šešir , kapu sve zavisi od Vaše mašte.

Vilin konjici sleteli na jabuku .nešto su šnale ,a nešto brošići .
To su perlice nizane na žicu i nema bojazni da će  ih jak vetar oduvati sa Vaše kose ili jakne .

Ako je neko rokerski nastrojen eto njih na gitari.

Malo romantike nikad nije na odmet .Oli ćete crno-rozu kombinaciju ,oli belo- crnu .Odvolje Vam.