Imam i ja sta da pokazem

Dobro Došli !             Moji ručni radovi su deo dugogodišnje porodične             tradicije prenošene sa kolena na koleno.              Moja  baka je najstariji član porodice za kojeg             znam da se bavio ovim lepim rucnim radom.              Ona je svoja znanja prenosile na žensku decu             u familiji, a one na svoju.         Sretna sam da je moja mama imala dovoljno interesa         da nauči kako da radi zvezdice i da mene tome nauči.          Zvezdice su moja veza sa prošlošću i tradicijom.         One me uvek podsete na baku          i na to da svoje nasledstvo podelim sa svetom. Istorijat moje porodice u izradi zvezdica: Moja baka se kao i svi ljudi u to vreme jednom godišnje odmarala u banji (mislim da je to bila Vrnjačka banja). I tako je kao i sve mlade devojke nosila nešto čime bi zadivila nekog momka. Onda je to bio ručni rad. Da, da, nije smešno, nosila je heklicu, konac i lepo sa svojom drugaricom ili mamom sedela na klupi u parku i radila neku bluzu ili stolnjak. Jednog dana joj je za oko zapao rad jedne bake, prišla joj je i ostalo je lako pogoditi ... Elem kako su onda u ono doba žene vrednovane po broju ručnih radova koje poznaju, moja baka je naučila njene kćeri svemu što je znala, pa i ovom radu. Isprva su ga znale i sve sestre i tetke, ali je vremenom interesovanje opalo i ostala je samo  moja mama. Iskrena da budem i ja sam ga zaboravila dok me Moja baka 1920.godine mama nije podsetila rečima: "Ajde lepo ti da se podsetiš onog rada, jer kad ja umrem niko ti neće moći pomoći ako negde zapneš. Niko ga više ne radi". Tako ja uzeh heklicu i ... Nešto o sebi. Grad Zemun je 18 juna, davne 1963 godine bio uvećan za jednu Aleksandru. Dakle rođena sam u Zemunu, tu završila osnovnu školu, srednju, a do saobraćajnog fakulteta sam morala da putujem čak na Voždovac. U Zemunu sam se udala, u Zemunu živim, u Zemunu ... ali to je druga priča. Dakle, kad završite školovanje sledi zaposlenje. Ako ste sretne ruke brzo se zaposlite, ali ako niste ... znate šta sleduje. Ja sam,takođe, jedna od onih koji se po završetku školovanja nadala poslu i svemu što sledi: udaja, deca. Nadala se stambenom prostoru, običnom autu, normalnom letovanju i da ne nabrajam čemu sve još. Ali želje su jedno, a stvarnost sasvim nešto drugo. Od svega toga imam dobrog supruga i dva divna dečaka. Za svo to vreme pored svih kućnih poslova i pomoći suprugu ja sam se bavila starinskim ručnim radom koji je u mojoj porodici od davnina. Njime su se bavile sve one ženske osobe koje su bile odabrane i koje su se obavezale da će čuvati tajnu i nastaviti izradu "zvezdica". U svakoj generaciji jedna. Svi naši radovi su bili namenski i retko kad su prodavani. Uglavnom smo ih radili da poklonimo nekoj dragoj osobi za rođendan, za venčanja, rođenja ... Nošeni su u inostranstvo kao nešto neobično, izivorno. Nikad nismo taj rad gledale kao nešto posebno, razumljivo kad smo sa tim odrastale, to je bila naša svakodnevnica. Ali sam vremenom shvatila da moj rad treba pokazati drugima. I zato sam sad tu na raspolaganju svima onima koje zanima moj rad.                                                                                                  A sad izlozba          Proizvodi su izrađeni od Malonke ili pamucnog konca, i sastavljeni Unitas svilenim koncem.                                 Moze mali ,a moze i veliki ponco. Moze marama ...Moram reci nesto vezano za maramu.Ja imam jednu koju koristim kako  leti tako i zimi.U letnjim vecerima kad zahladi dobro dodje da se prebaci preko ramena, a zimim em sto lepo izgleda na nekom tamnom kaputu,em greje i stiti od pahulja.  Moze tunika...Haljina ...sta god Vam padne na pamet...Sve je izvodljivo ...                                     A sad malo veza Moze na teksasu,a moze i na platnu od volje Vam. Moze dugacka suknja.  A moze i kratka  Ni  stolnjaci nisu prolem....Na ovom nadstolnjaku je zemunska  kula ,koju mozete videti u svoj njenoj velicinin na Gardosu...  Jastucnice Moze i pun madjarski vez  To bi bilo sve za ovaj put.

Sta sve ova Zemlja mora na svojim plecima da nosi

Ne znam za Vas ,ali meni nikako nije jasno zašto oni koji imaju novca i moć ne troše taj isti novac na neka putovanja ili na umetnicka dela .Takođe mi nije jasno zašto svoje slobodno vreme ne upotrebe za druženje sa porodicom , unučićima .Brate slatki ,lepo uzme unuče za ruku i odvede ga u luna park ,na kupanje, uči ga da igra karte tablić ili remi,nisu loše ni domine,mice.Zar ne bi bilo lepo da dete zapamti dedu ili babu po necemu lepom .A ovako ...
Nisam lepo raspoložena i ovaj tekst nece liciti ni na sta, ali ga ipak pisem, da olakšam dušu.Ja sam niko i ništa na ovom svetu i osećam se bespomoćno.U takvoj sam situaciji da ni sama ne znam kako ce to da se zavrsi. Neko je otvorio Pandorinu kutiju, a šta će izaći ne znam.
Kad običan svet neko izvede iz normalnog zivota i kad mu neko poremeti ono malo jada za koji radi i posveti ceo svoj život eee onda je kraj.
Što su bogatiji to su poganiji, nije im dosta to što imaju...
A da zaboravila sam ,visoke skole koje su zavrsili ,cini mi se nisu zavrsili za sebe, vec da bi nekog omalovazavali ili ,Bože moj ,pokazali koliko imaju škole...A ti? Ko si ti?
Ja se nikad time nisam hvalila.Moja skola, moj fakultet, moj kurs..samo moj i niciji .Ja sam ulagala u sebe i necu to nikom da natacinjem na nos .Poštujem i crnog ciganina ,i on ''ima dušu''.I on je čovek-persona.
Treba mi rešenje za moj problem ,a moj problem je samo moj ,ala sam se zapetljal.
Zasto bogati koriste svoje bogatstvo i politicke veze za lazi,prevare i licne koristi ,a lazu da je to za sve opšte dobro?Kao mi Vas volimo, a ovamo za mandata kupuju kuce u elitnim delovima grada.Ili mi ćemo da uradimo za taj deo grada sve ,jer smo tamo rođeni ,a evo, ima od tog obećanja preko deset godina i od svega  asvaltirana je ulica samo do njegove kuce...
(nastavicu drugom prilikom ,sad mi je dosta )

Nastavljam sa mindjusama

Za neke stvari covek mora sam da se potrudi ,tj. mora sam samcijat da dodje do resenja.Tako sam i ja morala sama da ukapiram da onaj kolaz nije bas nesto narocito i da se mindjuse uopste ne vide .I evo ih u punoj velicini .

Ako mogu Indijanci mozemo i mi

 Daklem ,ni sama ne znam sta  mi bi da pocnem ovim da se bavim. 
Naime o cemu se radi , davno, davno sam trebala da se upisem na primenjenu akademiju -rekoše neki učeni ljudi:''Bilo bi dobro da odeš na odsek sitne plastike.'' Reko:''Šta Vam je to ?'' ''To ti je , srećo , nakit .'' I ja naravno, kao i svaki drugi mlad čovek ,ne poslušah te učene glave već odo u mornare . Da nije smešno ,odem ja na sobraćani fakultet ,smer rečn-pomorski.

Ali evo me tu sam ,posle dužeg lutanja shvatila sam da sam ja u stvari zaista trebala da se bavim tom sitnom plastikom .
Mogu ja da nižem raznorazne perlice na one ekserčiće ali me ovo više privlači.
Mislila sam da su ovo ''španska sela''.Vidite i sami da nisu.
I tako malko po malko nastade ovaj bli kompletić :ogrlica i minđane.

 Ove plave su pravljene po uzoru na indijanske , tj. trudila sam se da oponašam njihov način slaganja boja.
Inače sve su ovo  staklene perlice  koje se mogu naći u našim specijalizovanim prodavnicama ( pozamanterije ili prodavnicama namenjenim za one koji ozbiljno i neozbiljo prave nakit).

 Ovo veliko budžasto je broš .
Ako ne vidite dobro to je ruža sa dva lepa mala listica i sa malom zelenom drškom.
Idealno za rever na kaputu ili za neki šešir , kapu sve zavisi od Vaše mašte.

Vilin konjici sleteli na jabuku .nešto su šnale ,a nešto brošići .
To su perlice nizane na žicu i nema bojazni da će  ih jak vetar oduvati sa Vaše kose ili jakne .

Ako je neko rokerski nastrojen eto njih na gitari.

Malo romantike nikad nije na odmet .Oli ćete crno-rozu kombinaciju ,oli belo- crnu .Odvolje Vam.

Ja, a okolo žene ( treci deo))

                       Jedna  Tetka

Kaže:’’Eto,to sam obavila.Skinula sam ih za svagda sa dnevnog reda.’’ili jedna rečenica koja mi se nikako nije dopala:’’Otaljala sam tu familiju za sva vremena.’’Ne pomišlja da ona (ovde je reč o osobi koja je mojoj deci tetka) jednog dana postati mama i da će je isto snaći.Te da joj ja neću doći,a boleće.I te kako će boleti.Pitaće se:’’Šta sam joj ja skrivila te moje dete nije došla da vidi.’’,a nikako da se seti šta je onomad bilo.

Kad je reč već o toj osobi,mlada devojka(takvu sam je upoznala davne 1989 godine),srednjoškolka.Imala jedugo neku vezu,dobar momak.Momak prisiljen na neke stvari koje nisu bile za njegov uzrast. Kao to je ljubav.’’Čekaću te da se vratiš iz vojske.’’Tako je bilo.Onda su živeli zajedno kod njegove mame,ali se veza i nekog razloga prekinula?Kad je bio pomenut brak,jer se njen brat u međuvremenu oženio,pa ona da ne zakasni,veza puče.Nisam pakosna,smo izvodim zakjučak.Zašto nisu sami odlučili nego su tu bili umešani,njena mama i njena tetka.

To su međutim brzo prebolele i ona je pronašla.....’’Fin momak otc mu je veoma cenjeni doktor.Imaju kuću u centru.Vole se deca.’’Nisam stekla takav utisak.Od kako je ušla u tu kuću umesto da uvećavaju imovinu,ona prodaje.Počela je od kućice u dvorištu.Ko zna šta će sve ta dobro stojeća familija uz pomoć ove divne snajke da izgubi.Zaboravila sam da pomenem i ona je rodila devojčicu.

Ta je trudnoća bila željena. Beba je isto tako bila željena.Kao da mi nismo željena deca svojih roditelja?Naša deca nisu željena,samo njena beba.Vidite zbog svega ovog rečenog kad se rodilo prvo dete u familiji,tj. Moj sin i zbog nekih stvari koje su posle usledile,moj suprug reši da više nema kontakta sa sestrom.I šta biva?Svašta. Išao je on kad god je trebalo da joj pomogne,ali više ne.E zbog te njegove odluke mi smo se posvađali,jer sam ja maloj, novorođenoj devojci,poklonila sitnicu i dala neku kintu,koliko su mi finansije dopuštale.

Mrze me kako okrenete.Jeste da imam jezik,ali brate bolje reći odma i to istinu nego se uvući u čaroban krug laži.Imam dosta godina da bi’ ćutala i trpela te gluposti.Ko ima šta da kaže zna gde živim pa nek izvoli,sve nejasnoće ćemo raspraviti,slatko ćemo se ispsovati i na kraju rešiti ili,ili.To je teško.Treba preko usta prevaliti istinu.Otkriti šta ko misli o vama....Bar znam na čemu sam.

Nisam ja zlopamtilo.Život je tako kratak da bi ga za pakost i zlobu koristila.Znate da one udružene smišljaju kako će da mi kažu ovo ili ono.Biraju se neke svečanosti.ko vele ima publike,a znamo gde je pozorište.Kako su samo spretne i izbegavanju pogleda,susreta na vratima.koje je to mimoilaženje.a tek varnice,vulkan samo što ne proradi.Ima takvih zgoda sa obe strane.Moja familija nije ništa bolja.I oni super žive,ali nemaju vremena da dođu.’’Eto,imamo puno posla pa se izvinjavamo što nismo u mogućnosti da Vas posetimo.’’ A, koja laž?Kakva sto put upotrebljena fraza?...Ko izmišlja takva čuda?

Volim kad odma kažu :’’E, ne mogu sad da te slušam.Ajde nazovi me kasnije’’ ili ’’U bre,gde sad?Pa probudi me!’’ Ja odma sklopim slušalicu da ga ne razbudim još više.To je ok.Kaži brate šta te muči i lepo ćemo se slagati.Ne kažem da sam popila svu pamet ovog sveta,ali sam naučila neke stvari.

Ja, a okolo žene ( drugi deo)

Ona

         Naravno prva je svekrva . Priču o njoj svi znate . Isprva je bilo ok. , ali kako su stvari postale ozbiljnije i ona je postajala ista takva . Zamislite odelo koje smo odabrali i kupili njoj se nije dopalo . Navodim njene reči : ’’ Nemoj to da nosiš . Izgleda kao da si obukao odelo starijeg brata .’’ A mi se obradovali što smo našli pravi ’’Gedzbi’’ , još smo i svilenu košulju specijalno uz to odelo kupili ... A sve je počelo od cipela .

 Cipele su u stvari krive za sve. To nisu obične ,već od krokodila. Bili smo u poseti mojoj prijateljici , a ona upravo pokušava da ih obuje . No nije nikako mogla , jer ima široku nogu , te navali da ja probam . Naravno meni stoje ko salivene . ’’Ako ćeš ih nositi na svadbi ja ti ih kupujem .’’oglasio se moj budući . Nije mi terebalo dugo da razmišljam .Tako dobismo nas dvoje cipele od krokca . Zaboravih da pomenem , bile su tu i muške , koje su mom suprugu takođe odgovarale . Eto rešili smo šta na noge , a sad se treba obući .

Moja haljina nije bila problem . Ja sam skromna i nisam pristalica venčanica . Tu haljinu obučeš samo jednom u životu i onda trune u ormanu . Pa kad je jednog dana izvadiš odande , a ona požutela , moljci izbušili , memla namirisala , deca slučajno zakačila i napravila rupicu , da ne tupim više . Daklem kupimo mama i ja u ’’Rišeljeu’’ krem haljinu ,’’ okićenu ’’ ukusnim belim vezom , tako da je mogu još koji put obući . Moram da pomenem gospođu u čijem je posedu pomenuti butik( bio) u Zemunu . Jedna izuzetno neljubazna i prepotentna osoba . Ali preživeli smo izlive njene neučtivosti samo radi haljine koja se slagala sa gore pomenutim cipelama . Dalje , odelo i košulju nađosmo u Knez Mihajlovoj . Tako uklopljeni pohitasmo kući da probamo kako to sve čuči na nama . Moja mama se oduševi , ali njegova objasnila sam već šta nam napravi .

I eto nevolje . Kaže moj budući umirujućim tonom da u meni ne probudi sumnju : ’’Ovo joj je zadnje petljanje u moj život . Učiniću joj samo još ovo i kraj .’’ Kako poznato ovo zvuči , sigurno ste već nešto ovako imali prilike da čujete . Koliko puta sam morala da progutam ove reči . I tako, krenusmo svi đuture u kupovinu nekog odgovarajućeg štofa .To mora da bude ’’Par ekselans’’ da to pravi majstor uradi ,a ne  tamo neki ’’ dunsteri’’. Idem sa njima ulicom i razmišljam : ’’Šta ja ovde u opšte tražim ? Ima li ovo smisla ? Zašto je ona sve ovo napravila ?Da li ja treba da aminujem štof koji ona bude odabrala ili sam tu kao statista da popunim pozadinu .’’

  I konačno , pronađeno je traženo . I ja sam kao svaka komšinica koja dođe kod svoje susede i mora radi dobrih komšijskih odnosa bar pet puta da pohvali kupljenu sitnicu , pohvalila : ’’Jao što je lepo .’’ Pa tako jedno pe-šes puta .

 E , idu novi momenti . Odnesemo mi svi onako u kompletu materijal kod majstor krojača , on nas sasluša i reče dođite za dva dana na prvu probu . Mi po dogovoru dođosmo , a odela nigde , majstor ’’ pogešio’’ i sašio nekom drugom . Kaže : ’’ Izvin’te pogrešio sam . Dođite za dva dana i sve ćemo ispraviti . A , šta kažete ? Baš mi je veselo počelo . Situacija na visini . Za plakanje , ko kiša sam pakala . Bilo mi je krivo zašto se mešaju , kad smo sve lepo udesili . Znači plakala sam pre nego što sam se udala , bogami plakala sam još puno puta, i danas , samo kad mi nešto upadne u oko . Šta se smejete , jel’ i Vama upadne po nešto u oko ?

  Počinje onaj lepši deo , ljubav na visini . To je ona prva godina braka svima poznata kao brzoprolazni doživljaj , a svi se kasnije setimo dobro poznatog upozorenja : ’’ Da je život jedno veliko bure puno govana i da odgore ima vrlo malo meda . Te da taj med ne poližemo brzo i da bure ne ljuljamo previše , jer je dole već pomenuto gadno , govno . ’’ Pazite na brzinu lizanja .

 Onda ,  kad će beba ? Da li je ona u opšte sposobna da rodi ? Šta taj moj sin radi ili ne radi ? Čini mi se da smo svi kroz to prošli . Onda konačno , unuče . Muško , o sreće , jer da sam kojim slučajem omanula i rodila žensko , odrekla bi me se istog momenta . A nikako da se seti one lekcije iz osnovne škole , isapravite me ako grešim mislim da se predmet zvao biologija , koja kaže da su za pol odgovorni muškarci . Naravno ona je to zaboravila , a i da se kojim slučajem setila , pa ne može njen sin da pogreši . Kako ?

      Sad se upravo setih ,moj tata  s obzirom da je imao samo mene po pitanju pravljenja dece je imao običaj da kaže : ’’ Umetnost je napraviti rupu u rupi . ’’ Da se ja vratim na gore pomenuti događaj . Za razliku od ’’nje’’ , moja mama je bila sretna što sam živu glavu izvukla , ali tu se ona ništa ne pita ,jer je ona tamo neka prija . Sporedna baba . Baka koja je taj dan spremila ručak . Baka koja je i pesmu preko radija naručila . Baka koja je plakala . Ne to nije važno , važna je njegova mama . Hoće li biti zadovoljna ?Sad znam da to nije bitno , ali pogodilo me . Sledi plakanje od sreće , od tuge ?

   Tako dok se Vi mučite sa nadošlim adrenalinom i dvoumite se da l’ da se smejem il’ da plačem , oni se letvošu , grle , ljube jedni druge . Pomisliće čovek  eto lepog trena , ali brate ima i tu onih žena . Znate šta kažu ?

  ’’ Mora da se drala na porođaju ?Sigurno su je jurili po sali ? Ma , dobila je ona šamar pa se smirila . Imali su vezu te su joj dali epidural , a sad se folira kako ništa nije bolelo . Nego , jeste li čuli jei’ ima mleka ? Ove mlade majke neće da doje , a to je zdravo . ’’ i td. Bla , bla .

   Niko ne pita najvažniju osobu , koja je sve to vreme ,čitavih devet meseci nosila  i rasla sa bebom , kao se oseća . Boli li je nešto ? I ako se kojim slučajem požalite na često noćno ustajanje ili kako otiču nige ,te kako je teško obući sopstvene gaće , odgovore vam da su i one to prošle.

Ko je spavao,spavao je kod svoje mame,od danas nema spavanja.Na svaka tri sata ustajanje.Imate nekoliko varijanti ili se upiškilo ili se ukakilo ili je gladno ili žedno ili uopšte neće da spava.Obično su tri varijante u pitaju.Kod nas je sve u triplikatu,kad padneš,padneš tri puta ili se uvek pokvare tri stvari u kući i to one najpotrebnije(mašina za veš,šporet,bojler i td.)

Prolazi vreme deca kao pečurke,a one neodustaju.Zašto ga sad presvlačiš,prehladiće se?Nemoj mu davati jaje,osuće se,dobiti koprivnjaču.Ne misliš da je rano da sedi?Jeste li išli na pregled kukova?Praviđ li mu domaću hranu ili kupuješ ona sranja,misle na kašice.Niko da mene pita kako sam,boli li me nešto?Kako stižem da obaveze skinem s dnevnog reda?Da li mi duša spava?Joj zaboravih njega tatu.On je svoju dužnost obavio i svima pokazao da može i time se naravno njegov posao završava.Pa da ,on je umoran,on tako puno radi,a ona samo sedi kod kuće.Jadnik sve mu koske ispale. Mamino dete hrani li ga ona?Kako Vi ovo izdržavate?Smeškate li se,a u glavi misliš ’’Kad će ova da ode?’’ ili ’’ Gde se isključuje?Umori li se ova žena po neki put?’’

Ima tu i drugih žena familije,na primer razne sestre,tetke,strine.Po nekad one samo prođu kroz kuću pa ne znate jesu li one zaista bile ili ne?Tad tračevi stupaju na scenu.Prepričava se sve ono što su ili nisu ili su želele da vide .Kako su loše bile poslužene.’’Zamisli ni kafu nismo dobili.A tek posluženje.Strašno!Mogli su bar neku drugu salamu,a ne onu podrigušu.Bože kako je loša domaćica.’’Setite se samo kako su se slatko smejale,sve hvalile,prosto nisu mogle doći sebi od oduševljenja.Kako se dobro foliraju?

Ja, a okolo žene (prvi deo)

                                                                                                                  

                                        

             Vec duže vreme se mislim da sednem i napisem nesto. A kako napisati „nesto“? Kako zabaviti? Kako ispričati priču a da ne bude dosadno? Htela sam da pišem o mojoj porodici. Svi je imamo i znamo da sa njima nije lako. Svakome je svoja najteža,ali niko o tome neće javno da priča. To se krije kao zmija noge. Kao,mi se dobro slažemo,mi super živimo,a niko da progovori istinu. Niko da raširi veš i pokaže prljavštine. Znam, nije lako imenovati ljude,naljutićemo i navući gnev cele porodice. To će i meni da se desi ako se ovo pročuje. Zato Vas molim da im ne kažete ništa i da moje ime ostane anonimus.

             Dakle,svaka sličnost sa bilo kim je i bila namerna,neka se prepoznaju svi oni koji trebaju. Potom kad me još više zamrze,neće mi smetati ionako su pre neki dan od mene pobegli kao da sam u prostoriju unela kaktus. To ste trebali da vidite,koliko je mesta bilo oko mene. Mogla sam da legnem na krevet iako je prostorija bila puna žena.

  Pomenuh li ja to čarobnu reč? Žene ?U opšte se ne ponosim što pripadam toj vrsti? Nije to što mislite. Ja volim svoju vrstu,ali ne ponosim se onim što one, gore pomenute po nekad,ispravka, uvek rade. Tako je pogodili ste spletkare.

 Čudo su te žene,kao da ništa drugo nemaju da rade već ceo dan misle kako nekom da podmetnu. Jesu li one zaludne? Kako neko može da bude zaludan pored toliko obaveza? Ne znam Vi,ali ja ih imam toliko da bi ih rado prepustila nekom drugom. Ne, lupam. Moji problemi su samo moji i niko ne treba da ih čuje. Au,eto,ja kao i  one,a malo pre sam rešila da sve kažem. I šta sad? Zaglavila sam. A da obaveze,ni oči nisam otvorila a one su tu. Da li Vam se desi da ujutro brzo otvorite okice misleći ’’preduhitrio sam vas’’. Ali kako jutro odmiče eto ih, idu i ne odustaju. Nemojte sad : ’’Ova navalila i muškarce ne pominje ’’. Samo da znate nisu ni oni daleko. Redovi su zbijeni,mogućnosti neograničene. Kaže naš narod ’’ Ne radi radnju lep, već uporan’’.

         Dakle stigli smo. Zaludnost, upornost ili je nesto sasvim drugo?Odakle im vremena za gledanje onih ’’sraćkica’’? Ja i kad imam vremena takve ludorije mi u opšte nisu na pameti.Španske serije,fuj.Toliko lepih knjiga,ne zakrpljenih čarapa,otpalih dugmića,da vam ne pričam o peglanju,prašini,deci. Deca. To je posebna priča. Nego da se vratimo na temu. Nije mi jasno zašto takve stvari počinju da bivaju aktuelne kad se zasnuje porodica? U pravu ste bilo ih je i ranije,ali onako naivno,kao trening za kasnije . Sećam sa tih sitnih rekla – kazala . Bajne drugarice, najbolje drugarice ! Ova je razočarana , pomislićete . Jeste . Ako imate jednog najboljeg prijatelja ,vaš je ceo svet .Trt . I ja sam tako mislila pa posle trideset i nekoliko godina shvatila da to nije tačno. Nemojte da se bunite , razmislite ko od Vas dvoje ima koristi ? Da li redovno kasni ? Ima li tačku na onom čuvenom JA? Verovatno je ona najbolja , najlepša , sve probala , svuda bila , sve videla i što je najvažnije ona je najpametnija .

           Setila sam se moje drugarice iz detinjstva . Za mene je to bilo veliko , jer su se naše mame družile kao male , pa nas dve nastavile . Ali kao što rekoh pokazalo se . Ona pamti kao slon ( to je sama rekla jednom prilikom ) , a ja dodajem , puno meri ko je dao koliko i koliki poklon. Ne znam Vi , ali ja sa drugovima ne merim ništa . Da , zaboravila sam važna je iskrenost , ma koliko bila gadna treba je reći . Vidite ja nisam nikad rekla ono šta mislim , jer je ona uvek imala neku uvredu . To sam okretala na šalu i tako , prolazilo je . Sve se to dešavalo posle naše udaje .

          Ona se udala prva , prva dobila dete (ćerku) .Taj period nismo bog zna kako bile skup. Imale smo različita interesovanja.No , došla je i moja udaja . Zašto njoj da bude bolje nego meni ? Sruše se svi ružičasti snovi i ostanu oni drugi , na koje smo zaboravili da postoje .

          E , tu smo sad na scenu stupaju one . Gde su dosad bile ? Porasle , kao i sve ostalo i one rastu pa od malih postaju velike , velikeeee, i problemi koje prave su srazmerno njihovoj veličini veliki .